Ja moram da vam ispricam dozivljaj iz džamije u Tunisu. Ja sam pravoslavac i želeo sam da odem da vidim kako izgleda dzamija.
Krst na vratu brojanica na ruci. U agenciji su mi rekli da skinem jer mogu me napasti. Rekao sam NE NE ŽELIM.
Kada sam stigao bio sam dočekan crvenim tepihom. Vidjevsi svoje virtuelne prijatelje uzivo prvo pitanje “Jel da skidam krst?” Odgovor “Sta? To je tvoja vera i trebas se ponositi time” Ljudi a ja u sokuuu jer svi turisti su skinuli krstove jedino ja ne.
Nakon ulaska u dzamiju osjetio sam spokoj. Kada su oni stajali na sred ulice iz postovanja prema vjeri i ja sam. Izuo sam cipele na ulazu.
Pomolio sam se Alahu da ih sve cuva. Srecan sam zbog tog iskustva. Nije koje sam vere, vec da li verujem u vjeru.
Volim svoje volim i tudje. Oni su plakali molili da ostanem.
To su predivne uspomene koje cuvam u srcu.
