Foto: Screenshot | Hayat
Živim dan za danom, odem na mezar… Ne daj Bože nikome.”
Nakon što je izvršila suicid, majka Sabira Avdusinović iz Gajske kod Zavidovića morala se iseliti iz kuće zbog sjećanja i svega što je podsjeća na kćerku.
„16. augusta 2024. godine napravila je suicid. Ne znam zašto, svaki dan se i ja pitam. Fakultetski je bila obrazovana. Živim dan za danom, odem na mezar. Gore, u Gornjem Selu, je ukopana i neki dan smo bile mama, ja i bratična. Imam puno slika u albumu, ne znam gdje je to sad, tamo su albumi. To je i razlog što sam izašla iz kuće i prešla kod majke. Ne mogu sama, a ne mogu ni u kući, ne mogu bez kuće, nema nje… Trebala je ona mene ukopati, ne ja nju. Ne daj Bože nikome“, kroz suze priča majka Sabira.
S nenom Zibom prisjeća se dana dok je bila živa. A za Zibu je jedna fotografija pokrenula lavinu suza.
„Ovdje je dolazila svaki dan, govorila je: ‘Hajde da se slikamo.’ I evo, sliku mi je dala i rekla: ‘Evo, da me možeš gledati.’ Bila je nešto posebno, drugačija je od ovih. Eto šta sam doživjela. Osmero nas je bilo, sve poslije rata umrlo jedno po jedno. Ja ostarjeh zadnja, a najviše sam od njih lošeg preživjela“, kroz jecaj govori nana Ziba.
Bol za kćerkom i unukom ne prestaje. Ostaju fotografije, uspomene i praznina s kojom se svakodnevno pokušavaju nositi. Njihovu priču, koju smo emitovali prošle nedjelje u emisiji „Ispuni mi želju“, donosimo i u videu iznad teksta.
Hayat.ba
